Za organsku proizvodnju jagodastog voća raste intresovanje u svetu i u Srbiji, ne samo u oblasti nauke i struke već i u gajenju koje predstavlja dobar i siguran put za ekonomičnu proizvodnju kvalitetnih plodova za koje postoji sigurno i stabilno tržište. Ova oblast postaje atraktivna i zato što se na relativno malim površinama (u poređenju sa ratarskom proizvodnjom) postižu značajni prihodi odnosno pozitnvni ekonomski efekti koji doprinose održivosti proizvodnje. Organska proizvodnja jagodastog voća ne predstavlja samo osnovni ili dopunski prihod velikog broja gazdinstava, već i njihovu šansu da doprinesu kvalitetu sopstvenog života, ishrani biološki vrednijom hranom, prevenciji savremenih bolesti, ali i doprinos čitavom društvu kroz racionalno korišćenje resursa, očuvanje i unapređenje biodiverziteta, plodnosti zemljišta, zaštitu korisnih vrsta.

Proizvodnju jagodastog voća karakterišu relativno visoko ulaganje u toku zasnivanja zasada i velike potrebe za radnom snagom posebno u periodu berbe, u obradi i održavanju. Međutim, sve jagodaste voćke brzo prirode (praktično već u prvoj godini nakon sadnje), stupaju u punu rodnost koja se održava u čitavom periodu eksploatacije ako se postupa u skladu sa principima tehnologije gajenja.

Jagodastom voću pripadaju: malina, jagoda, kupina, ribizla, borovnica,  brusnica i aronija. Agro-ekološki uslovi u Srbiji povoljni su za organsku proizvodnju svih navedenih vrsta. Međutim, objektivno postoji dominacija maline u odnosu na druge voćne vrste jer se ona tradicionalno gaji na velikim površinama i voćari su potpuno ovladali tehnologijom gajenja. Čitav sistem otkupa i prerade prilagođen je plodovima maline za kojima je u dosadašnjem dužem periodu postojala visoka i stabilna tražnja na svetskom tržištu.

 
Juni

berba

Berba počinje pošetkom juna i traje sve do kraja avgusta
Maj
april
Mart

vezivanje

vezivanje, djubrenje
Januar

Podsek

podsek

1. Hidratacija

Meko ili tvrdo, žuto ili zeleno... svako voće se sastoji uglavnom od vode. S obzirom na to ljudsko telo čini 70 odsto vode, jasno vam je koliko je važno za naše zdravlje da unosimo dovoljne količine tečnosti. Sveže voće je jedan od najboljih izvora, kao i ceđeno.

2 . Hrana za mozak

Ako ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve od stana, gde ste parkirali automobil, kada je vašem prijatelju rođendan...  svakodnevno konzumiranje najmanje 200 grama voća će povoljno uticati na vašu memoriju. Voće spada u najbolju hranu za mozak, pokazala su brojna istraživanja.

3. Zdravo telo

Zahvaljujući vitaminima i mineralima koje voće sadrži, moglo bi se reći da spada u prirodne lekove. Već vam je poznato da jedna jabuka dnevno, na primer, čuva naše zube i desni, da poboljšava imunitet. Citrusno voće je posebno blagotvorno tokom zime, zahvaljujući vitaminu C koji nas čuva od prehlade i gripa, a bobičasto voće je izvor gvožđa.

4. Lepo lice

Voće je dvostruki saveznik naše lepote - kada ga jedemo i kada ga nanosimo na kožu lica. Tako, na primer, flavonoid u grožđu čisti organizam od toksina i povoljno utiče na kožu. Maska od izgnječene lubenice daje vlagu, a rendana jabuka je odlična za masnu kožu. Svako voće možete da "podelite" sa svojim licem - malo grickajte, malo stavite kao masku.

5. Dobro varenje

Voće je bogato vlaknima zbog čega je sastavni deo uravnoteženog načina ishrane. Zahvaljujući namirnicama bogatim vlaknima izbegavamo određene bolesti, kao što su visok krvni pritisak, ali i bolesti organa za varenje. Većina voća ubrzava varenje i izbacivanje viška tečnosti iz organizma.

6. Bez masti i lošeg holesterola

Za razliku od mesa i mlečnih proizvoda, voće možete da jedete svakodnevno bez straha da ćete začepiti vaše arterije. Voće sadrži šećer i zbog toga ne treba preterivati ukoliko imate dijabetes, ali u svakom drugom slučaju voće je najbolji izbor.

7. Popravlja raspoloženje

Zdravo telo, lepa koža, bolji imunitet, šta vam još treba da biste se osećali dobro? Sočni ukusi, neodoljivi mirisi, neponovljive boje i oblici kakve samo priroda može da nam podari, takođe ćete naći u voću i time uticati na svoje dobro raspoloženje.

8. Čuva okolinu

Riba je takođe zdrava, ali i delfinima treba tunjevina, a đubre koje nastaje uzgajanjem životinja za ljudsku ishranu, ozbiljno šteti našoj okolini. Sa voćem nije tako - konzumiranje jabuka, grožđa, ananasa... ne postavlja pred nas etičke i ekološke nedoumice.

9. Nije skupo

Naravno da može da bude skupo ukoliko nije sa domaćeg podneblja, ako je tropsko, stiglo na naše tržište iz dalekih zemalja. Ako nemate novac za takvo voće, navalite na domaće i znajte da ono ne mora da bude krupno i "bez mane" da bi bilo zdravo. U narodu se kaže - "crvi idu samo na neprskane jabuke".

10. Dobro za dijetu

Pokušajte jednom nedeljno da budete samo na voću. Jedite po 300 grama za svaki obrok, a između toga dosta vode. Čaj ili kafa ujutru su dozvoljeni. Oni koji su izdržali, a nije teško ako odaberete voće koje vam najviše prija, ili kombinujete nekoliko, kažu da su se sutradan osećali fenomenalno.

IFS sertifikat
Preuzmi sada

Naziv dokumenta: DBA_Promet_IFS_Certificate.pdf

600 51
EOS sertifikat
Preuzmi sada

Naziv dokumenta: SA_Certificat_EOS_DBA_PROMET.pdf

600 44
NOP sertifikat
Preuzmi sada

Naziv dokumenta: SA_Certificat_NOP_DBA_Promet.pdf

600 40
Ariljska malina sertifikat
Preuzmi sada

Naziv dokumenta: sertifikat_ariljska_malina.pdf

600 42
HACCP sertifikat
Preuzmi sada

Naziv dokumenta: HACCP_certificate.jpg

600 52